Demencija
Demencija je sigurno jedan od najčešćih problema trećeg doba, stečeni sindrom koji na kraju oštećuje pamćenje, rasuđivanje, govor i druge saznajne funkcije.
Simptomi koji karakterišu razvojnu fazu ovog sindroma su generalno problemi sa pamćenjem, nerazumevanje i neprimereno ponašanje. Problem nastaje kada se ovi simptomi pripisuju karakternim osobinama i predstavljaju kao odlike starosti i najčešće se jednostavno ignorišu.
Alchajmerova bolest je najčešći razlog demencije a svima je poznato da još uvek nije ustanoviljena efikasna terapija. Psihički problemi koji prate Alchajmerovu dijagnozu su depresija i demencija.
Članovi porodice u početku imaju ključnu ulogu u nezi dementne osobe, i njihova saradnja sa iskusnim medicinskim osobljem, socijalno zdravstvene ustanove kakva je dom za stara lica, je ključna.
Otežana okolnost je što se ovi simptomi neretko kriju i negiraju od strane samih korisnika ili od strane familije ili se ne prepoznaju kao takvi. Korisnici koji nose takvo breme dolaze u našu ustanovu u pratnji svojih najbližih. U razgovoru sa porodicom, korisnika opisuju kao osobu koja je izmenila svoje ponašanje nedavno i koja uz to se nosi sa oscilacijama u raspoloženju koje zahtevaju nadzor. Ovakvi pacijenti imaju otpor poseti psihijatru, tako da se dijagnoza demencije odnosno psihoorganskog sindroma kasno postavlja.
Simptomi demencije
Simptomi demencije su zaboravnost, dezorijentisanost, otežan govor, promene raspoloženja i ponašanja. Često se javljaju napadi agresivnosti, nesanice ali i paranoidnost i halucinacije.
Osnovni cilj radne terapije kod demencije je da se održi nivo njihovog mentalnog funkcionisanja i u zavisnosti od stanja korisnika da se osposobe za samostalno obavljanje nekih aktivnosti samozbrinjavanja.
U radu sa dementnim korisnicima postavljaju se sledeći ciljevi:
- Delovati na buđenje, usmeravanje i zadržavanje pažnje, poboljšanje raspoloženja
- Delovati na voljne aktivnosti (negovanjem istrajnosti u radu i radnih navika)
- Delovati na psihosocijalne i psihomotorne aktivnosti
- Pomoći pacijentu u oslobađanju, kočenju i kontroli neprikladnih impulsa ili stanja.
Radna terapija omogućava i ohrabruje pojedince da razviju, ponovo steknu i održe veštine potrebne za učešće u svim aspektima života.
Medicinski tim Vile Park insistira se na motivaciji i animaciji, i u tu svrhu kreirane su aktivnosti kao što su uparivanje boja, crtanje, slikanje. Oni polako usvajaju određene oblike ponašanja i sami traže neku od aktivnosti na koju su navikli.
Kako rezultati pokazuju, rad u okviru radne terapije u Vili Park je omogućio da se održava nivo samozbrinjavanja i funkcionisanja i samim tim obezbedi kvalitetniji život korisnika sa demencijom.
REKLI SU O NAMA
Moj sin živi sa porodicom u inostranstvu, a komšiluk nije što je nekad bio. U Vili Park sam dobila društvo za kafu, a on manje brine jer zna da sam na sigurnom i imam pomoć u svakom trenutku.
Baka Mira
Uz dogovor sa porodicom sam prešla da živim u Vilu Park, i mogu Vam reći da sam srećnija. Svakodnevne obaveze kao što su odlazak u prodavnicu i kuvanje ručka, postale su mi veoma teške i naporne, ovde o tome ne razmisljam, sve mi je spremno.
Baka Goca
Deca i unuci me posećuju svake nedelje. Vila Park im je blizu i ne moraju da dolaze u drugi grad. Lepo mi je kad vidim da zabave i ostale ukućane doma.
Deka Jovan
Dugo se nisam slagao sa svojom decom da treba da se preselim u dom za stare, jer mi je bilo teško da napustim stan i kraj u kom sam živeo preko 50 godina. Sada mi je žao što ih nisam poslušao ranije.
Deka Rade
Jako mi prijaju ljudi koji rade u domu, mada omiljena mi je sestra Mira koja kada uđe da nas obidje uvek sa nama popriča par reči na engleskom. Mira kaže da je to prevencija od Alchajmera, a voli i da nam krišom donese jagode.
Deka Milivoje
Od kada sam došla u Vilu Park ne propuštam ni jednu epizodu svoje omiljene serije, a što je još lepše imam i sa kim da proćaskam o istim. Doktori u našem domu preporučuju da stalno nešto radimo rukama pa me je heklanje vratilo u detinjstvo.
Baka Dara
